6
O Čhavo o Romesko si majbaro katar o savato
(Mt 12,1–8; Mk 2,23–28)
1 Jek savato, kana o Isus naćhelas maškar e njive, lešće učenikurija trgonas o điv e vastenca thaj hanas.* Ande godoja vrjama ande Mojsijasko zakono, ako dromesa trgosardanas vareso samo gaći te has godova či značilas kaj čhores (dikh ando 5. Mojs. 23:25). 5. Mojs 23,25. 2 A varesave katar e fariseja phendine lenđe: “Sostar ćeren so naj mukhlo te ćerelpe ande e Mojsijasko zakono savatone?”† E Fariseja smatrinas vi e majcikni bući savatone kaj si nezakonito gajda vi akava so ćerenas e učenikurija — morenas o điv palmenca thaj hanas.
3 A o Isus phendas lenđe: “Zar či čitosardine ando Sveto Lil kova so ćerda o David kana bokhajlo, vo thaj kola kaj sas lesa? 1. Sam 21,1-6. 4 Kana dija ando ćher e Devlesko, thaj lijas e mangre save sas posvetime, hala thaj dija vi kolenđe save džanas pale leste. A khonik pe Mojsijasko zakono čitromajas te hal osim e rašaja.” 1. Sam 21,1-7. 5 Thaj phendas lenđe: “Isto gajda, o Čhavo e Romesko si majbaro vi katar o savato.”
O Isus sastarel savatone
(Mt 12,9–14; Mk 3,1–6)
6 A jek aver savato o Isus dija ande sinagoga thaj sikavelas, a kote sas o rom (manuš) savesko desno vas sas šuko.
7 E farizeja thaj e sikavne e Mosijejšće zakonestar inćarenas pe jakha pe leste te dićhen dali sastarela ando savato te došarenle. 8 A vo džangla e gndimata lenđe, thaj phendas e romešće (manušesće) šuće vastesa: “Ušti thaj ač maškaral.” A vo uštilo thaj ačhilo maškaral. 9 A o Isus phendas lenđe: “Te phučavtumen: “So si muklino savatosa te ćerelpe, lačhipe ili bilačhipe? Te spasilpe o trajo ili te hasarelpe?” A von samo ačhenas. 10 Dikhlas pe lende savorende thaj phendas e romešće (manušesće) e šuće vastesa: “Inćar ćo vas.” A vo ćerda gajda thaj o vas lesko postanisardas sasto sago vi aver. 11 Akala e fariseja thaj e sikavne e Mojsiješće zakonestar holjajle thaj dinepe svato maškar pende so te ćeren e Isuseja.
O Isus akharel e apostolen
(Mt 10,1–4; Mk 3,13–19)
12 Ande godoja vrjama đelo o Isus pe gora te pomolilpe. Kote ačhilo sasti rjat thaj molilas pe e Devlešće. 13 Thaj kana avilo o đes, akhardas e učenikonen piren, thaj izabirisarda maškarlende e dešudujen, thaj akhardalen apostolurja: 14 E Simone (saves o Isus dija alav Petar), thaj e Andreja e phrale lešće, e Jakove thaj e Jovane, e Filipe thaj e Vartolomeje, 15 e Mateje thaj e Toma, e Jakove e Alfejevešće thaj e Simone (savo sas pobunjeniko), 16 e Juda e Jakovešće, thaj e Juda Iskariotešće (savo izdaisardale).
Blago okolenđe save pouzdinpe ando Del
(Mt 4,23–5,12)
17 Pale godova o Isus fuljisto lenca tele thaj ačhile po ravno than. Kote sas vi o bara brojo lešće učenikurija thaj o silno them andar o krajo e judejako, andar o Jerusalimo, andar o Tiro thaj andar o Sidon e gava po more. 18 Von aviline te ašunenles thaj te sastarelen katar lenđe nasvalimata, a avenas vi okola saven mučisarenas e bilačhe duhurja, thaj o Isus oslobodilas len. 19 Thaj sa o them rodelas te čhon pe vas pe leste, kaj andar leste inkljelas e sila thaj von sa sastonas.
20 Vo dikhla pe pire učenikurija thaj phendas:
“Blago tumenđe save sen čore, kaj si tumaro o carstvo e Devlesko.
21 Blago tumenđe save sen akana bokhale, kaj čaljona.
Blago tumenđe kaj roven akana, kaj asana.
22 Blago tumenđe kana e roma (manuša) mrzana tumen, kana odbacina tumen, kana ladžarena tumen, thaj kana phenena pale tumende kaj sen bilačhe, zbog godova kaj sledin e Čhave e Manušesće.
23 Aven bahtale ande godova đes thaj ćhelen, kaj dik, bari si tumari poćin ando nebo. Kaj sa godova bilačhipe isto gajda amaro them ćerelas amare prorokonenđe ande lenđe vrjama.
24 Ali teško tumenđe save sen akana barvale, kaj već primisardine e uteha tumari.
25 Teško tumenđe kaj sen akana čajle, kaj bokhavona.
Teško tumenđe kaj asan akana, kaj rovena thaj tuguina.
26 Teško tumenđe kana savora lačhe phenena pale tumende, kaj isto gajda amaro them ćerelas amare hohamne prorokurlja ande lenđe vrjama.”
Aven bare ileja okolenđe save mrzantumen
(Mt 5,38–48; 7,12)
27 “Ali tumenđe save ašunen phenav: Volin e dušmajen tumaren! Lačhipe ćeren okolenđe kaj mrzantumen! 28 Blagoslovisaren o kolen kaj dentumen romaja! Molintumen e Devlešće pale kola kaj vređontumen. 29 Ako vareko pećeltu pe jek rig e muješći, bolde lešće vi aver rig. Ako vareko lijas ćiro ogrtači, dele vi ćiro gad. 30 Ko manđel tutar, deles. A kolestar kaj otmil ćiro na rode palpale. 31 Thaj askal, sar kaman te ćeren e manuša tumenđe, gajda ćeren vi tumen lenđe.
32 Thaj ako volin samo okolen kaj tumen volin, sošći avela tumari poćin? Kaj vi e bezehale‡ Varekana o alav bezehale koristinas e verske vođe (e manuša poput e fariseja thaj e rašaja) pale manuša save či inćarenas o zakon gajda sago kaj e fariseja gndisardine kaj trubun. Također koristilaspe pale manuša save smatrinaspe maj bare bezehale katar aver manuša. Naprimer, bezehalen smatrinas e fariseja e poreznikonen thaj e bludnikonen. volin samo o kolen save len volin. 33 Thaj ako ćeren lačhipe samo okolenđe kaj tumenđe ćeren lačhe, sošći avela tumari poćin? Kaj vi e bezehale ćeren gajda. 34 Thaj te den udžile samo okolen katar save ažućaren te bolden tumenđe, sošći avela tumari poćin? Kaj vi e bezehale den e bezehalen udžile te šaj palem dobin palpale.§ E bezehale denas udžile love samo o kole manušen pale save džanenas kaj šaj boldena lenđe kana lenđe trubula.
35 Volin tumare dušmajen, ćeren lenđe lačhipe, den len udžile thaj na ažućaren khanči te bolden tumenđe. Ako gajda ćerena, avela bari tumari poćin, thaj avena čhave* avena čhave e Majbarešće značil te aveltut e Devlešće osobine (sago kaj si: ljubav, blagost, lačhipe, vernost, krotkost, suzdržljivost; dikh Gal 5,22-23) thaj o ponašanje slično sago e Devlesko. e Majbarešće,† Majbaro si o naziv palo Del thaj phenelpe pale e Devlešći veličina thaj lesko autoriteto. Značenje akale alavesko si slično sago o značenje “Svevišnji” ili “Najvrhovnije biće” ili “O Del savo si majbaro katar sa”. čhave e Majbarešće značil čhave e Develešće savo si Majbaro. Postojil samo jekh Del. kaj si vo lačho čak vi okolenđe kaj si nezahvalne thaj vi e bilačhenđe. 36 Aven dakle bare ileja sago kaj si vi tumaro nebesko Dad bare ileja.
O Isus sikavel te na avas licemerne
(Mt 7,1–5)
37 Na sudisaren, thaj či sudilape tumenđe. Na osudisaren thaj či avena osudime. Jartosaren thaj jartolape tumenđe. 38 Den, thaj dela pe tumenđe. Čhordola pe tumenđe ande angalja‡ Okova savo ćidel o zrno ćerdasas trjastica ili pošći ande naborurja ande savi čholas o điv thaj inđarelas pešće ćhere. lačhi mera, nabime, ćhinosardi thaj preobilno kaj sošće merava merisaren kasavijava vi tumenđe merilape.§ Sago o velikodušno trgovco savo trguil e đivesa nabijil o điv ando gono thaj ćhinol les thaj čhol andre gaći te prelivilpes, gajda o Del velikodušno dela tumen.
39 Thaj phendas lenđe e paramiči: “Šaj li o koro e kore te vodil? Či li perena liduj ande hv? 40 Naj o učeniko majbaro katar piro sikavno. Svako savo si sikado dži ko krajo, avela sago vi o sikavno lesko.* O rom moraš te avel oprezno kana odabirisarel pire sikavne, kaj postanila sago lesko sikavno. Ako o sikavno pogrešno sikavel (kaj si duhovno koro), avela zavedime vi o učeniko.
41 Sostar dićhes e kaštešći prušuk ande jak će phralešći, kana či haćares o baro kaš ande ćiri jak? 42 Sar šaj phenes će phralešće: 'Phrala, ažućar te inkalav e kaštešći prušuk savo si ande ćiri jak', kana ni korkoro či haćares o baro kaš ande ćiri jak? Licemernona! Maj sigo inkal o baro kaš andar ćiri jak, thaj majlačhe dićheja e kaštešći prušuk te inkales andar će phralešći jak.”
Sova si pherdo ilo godova inkljel po muj
(Mt 7,17–20; 12,34–35)
43 Lačho kaš či bijanel bilačhe plodurja, thaj bilačho kaš či bijanel lačhe plodurja. 44 Kaj svako kaš pe piro plodo pindžarelpe. Kaj e smokve thaj e drak či kušenpe katar e kangre. 45 Lačho manuš, andar e lačhi riznica pire ilešći inkalel lačhipe, a o bilačho manuš andar e riznica bilačhe ilešći inkalel o bilačhipe, kaj andar o muj inkljel sova si pherdo o ilo.
O gođaver si pačivalo e Isusešće alavenđe
(Mt 7,24–27)
46 “Sostar akharenaman: 'Gospode! Gospode!' a naj sen pačivale kolešće so phenav tumenđe? 47 Sikavava tumenđe pe kaste anel svako savo avel mande, ašunel e alava mungre thaj si pačavilo mungre alavenđe: 48 Slično si sago manuš savo gajda ćerel o ćher: hanada handuk thaj postavisarda o temelji pe stena. Kana avili e poplava, o paj navalisarda po ćher, ali naštik haradasle kaj sas lačhe sagradime.
49 A kova savo ašundas mungre alava a naj pačavilo mungre alavenđe, vo si sago o manuš savo vazdas piro ćher pe phuv bi temejesko, pe savo navalisarda o paj, odma harada o ćher, thaj katar godova ćher nastanisarda bari ruševina.
*6,1 Ande godoja vrjama ande Mojsijasko zakono, ako dromesa trgosardanas vareso samo gaći te has godova či značilas kaj čhores (dikh ando 5. Mojs. 23:25).
6,1 5. Mojs 23,25.
†6,2 E Fariseja smatrinas vi e majcikni bući savatone kaj si nezakonito gajda vi akava so ćerenas e učenikurija — morenas o điv palmenca thaj hanas.
6,3 1. Sam 21,1-6.
6,4 1. Sam 21,1-7.
‡6,32 Varekana o alav bezehale koristinas e verske vođe (e manuša poput e fariseja thaj e rašaja) pale manuša save či inćarenas o zakon gajda sago kaj e fariseja gndisardine kaj trubun. Također koristilaspe pale manuša save smatrinaspe maj bare bezehale katar aver manuša. Naprimer, bezehalen smatrinas e fariseja e poreznikonen thaj e bludnikonen.
§6,34 E bezehale denas udžile love samo o kole manušen pale save džanenas kaj šaj boldena lenđe kana lenđe trubula.
*6,35 avena čhave e Majbarešće značil te aveltut e Devlešće osobine (sago kaj si: ljubav, blagost, lačhipe, vernost, krotkost, suzdržljivost; dikh Gal 5,22-23) thaj o ponašanje slično sago e Devlesko.
†6,35 Majbaro si o naziv palo Del thaj phenelpe pale e Devlešći veličina thaj lesko autoriteto. Značenje akale alavesko si slično sago o značenje “Svevišnji” ili “Najvrhovnije biće” ili “O Del savo si majbaro katar sa”. čhave e Majbarešće značil čhave e Develešće savo si Majbaro. Postojil samo jekh Del.
‡6,38 Okova savo ćidel o zrno ćerdasas trjastica ili pošći ande naborurja ande savi čholas o điv thaj inđarelas pešće ćhere.
§6,38 Sago o velikodušno trgovco savo trguil e đivesa nabijil o điv ando gono thaj ćhinol les thaj čhol andre gaći te prelivilpes, gajda o Del velikodušno dela tumen.
*6,40 O rom moraš te avel oprezno kana odabirisarel pire sikavne, kaj postanila sago lesko sikavno. Ako o sikavno pogrešno sikavel (kaj si duhovno koro), avela zavedime vi o učeniko.
DRAFT VERSION